Adaptacija
-
Postupci u periodu adaptacije u našem vrtiću:
Vodimo računa da adaptaciju organizujemo za jedno dete u danu i u potpunosti se posvetimo njemu jer više dece na adaptaciji može da dovede do burnog reagovanja što uznemirava decu , ispunjava strepnjom roditelja, a vaspitač može da stekne nepravilan ili nejasan utisak o mogućnostima deteta za adaptaciju i o porodičnim odnosima.
Adaptaciju počinjemo ponedeljkom da bi se napravio kontinuitet u dolaženju od pet radnih dana.
Pri odvajanju dece od roditelja mislimo i na odvajanje roditelja od dece, pa smo i prema njima pažljivi tako što koristimo svaku priliku da ih izveštavamo detaljno o ponašanju i reagovanju deteta tokom adaptacije.
Koristimo individualni pristup tokom adaptacije, pa je svaka drugačija. Akcenat i posebnu pažnju pridajemo posmatranju deteta i načinu na koji prihvata novu sredinu, odvajanje od roditelja, prihvatanje drugara i vaspitača pa spram toga produžavamo vreme boravka u vrtiću.
Organizujemo igre i stvaramo prijatnu atmosferu kako bi se dete osećalo opušeno i slobodno. Pokretne igre i angažovanje deteta u istim pomaže nam da ga priključimo grupi.
Ukoliko dete oseća potrebu može sa sobom poneti predmet od kuće, koje će ostaviti kada se bude uklopilo u vrtiću i osećalo kao da je u porodici.
Adaptaciju dece radimo sa roditeljem u grupi koji aktivno učestvuje u aktivnostima i životu rada vrtića dok boravi kod nas. Uz rodiitelja koji stiče poverenje na ovaj način u Ustanovu, upoznaje vaspitače, način rada i funkcionisanja, detetu je lakše da ostvari kontakt sa odraslima koji su mu nepoznati, decom pa je ceo proces adaptacije na ovaj način bezbolniji i manje stresan.
-
Fenomen adaptacije dece u vrtiću se mora poznavati kako bi dao najbolje rezultate i kako bi vaspitači mogli da se pripreme za rad sa decom u ovom periodu. Kroz iskustvo i praksu u našem vrtiću, svako je dete reagovalo na promenu dolaskom u vrtić, ali su različita ispoljavanja, intezitet tih pojava kao i trajanje.Sve reakcije dece na novu sredinu su različite i mogli bi da ih svrstamo u dve grupe:
socijalno prilagođeno ponašanje (dete se lako odvaja od roditelja, prilazi deci, komunicira sa njima, a ne vezuje se suviše za odrasle osobe u vrtiću)
socijalno neprilagođeno ponašanje (dete nije imalo većeg iskustva sa vršnjacima)
Navešćemo još nekoliko tipova ponašanja dece i zapažanja naših vaspitača i stručnih saradnika:
Vezivanje deteta za neku ličnost u vrtiću:
Kada dete ostavi u vrtiću osoba koja mu pruža sigurnost (roditelj). ono traži zamenu, pa najčešće to bude vaspitač.Ali, nekada se javlja i odbojnost prema vaspitaču jer dete pomera svoju optužbu roditelja koji su ga ostavili i svoj otpor usmerava prema licu koje ga je prihvatilo, pa tada traži utehu u bilo kom drugom zaposlenom ili drugom detetu, onog ko razume njegove teškoće.
Egocentričnost:
Dete u vrtiću želi da zadrži iste pozicije u vrtiću kao i kod kuće, da bude u centru pažnje, pa pokuđava da ispuni sva naša očekivanja i na tome potencira kako bi bilo primećeno.
Sebičnost:
Sbičnost je odraz dečije nesocijalizovanosti jer je ranije bilo ređe u situaciji da ono što poseduje i podeli, pa vaspitači uz pravilne postupke rade na ovladavanju osećaja saradnj i zadovoljstva davanja kod deteta.
Odbijanje ritma dana vrtića:
Život u vrtiću nameće određene zahteve u ponašanju koji nisu postojali u porodici, pa je važno u vreme adaptacije ne insistirati do kraja na izvršavanju rasporeda života u vrtiću.
Plač:
Plakanjem dete ispoljava svoju bespomoćnost da reši novonastalu situaciju, pa što je dete mlađe, reakcija i plač su burniji, kratotrajno je ali intezivno pa uz angažovanje vaspitača prihvataju novu situaciju.Plakanje i preko dana je pokazatelj da dete nije uspostavilo dobru emocionalnu vezu sa roditeljima. ne nalazi sigurnost u vaspitaču. Plač pri susretu sa roditeljima je odušak težine koje je dete nosilo celog dana u vrtiću.Ovaj plač ima ambivalentnu reakciju, radost zbog susreta i optužba roditelja zbog toga što je ostavljeno.
Povučenost:
Neka deca se povlače, ne kontaktiraju sa novom sredinom, a uglavnom su to ona koja u porodici moraju da poštuju određeni red, kao i oni kojimimaju skromnija iskustva iy života u kolektivu. Lakđi je oblik kada dete nije inicijator kontakta drugih, ali prihvata. Teškože su kada u potpunosti odbija saradnju svakog vida, pa je potrebno dosta spretnosti i stručnosti za ovakve adaptacije.
Agresivno ponašanje:
Ukoliko dete odvajanje od porodice doživi kao nepravdu, ono želi da nadoknadi izgubljeno. Za agresivno ppnašanje su krivi odrasli jer nameću autoritet za izvršavanje obaveza bez pogovora i jasnoće,pa to neminovno izaziva pobunu i agresivne istupe.
Nervozno ponašanje:
Ukoliko se dete ne oseća doraslim da prihvati kompleksnost novog stanja, svoju nedoraslost ispoljava u regresiji ponašanja kao što je griženje noktiju, uvrtanje kose, sisanje prsta i sl.Razlog tome je što dete nije našlo snage da istovremeno savlada normalni tok zrenja u ponađanju i nove odnose dolaskom u vrtić.Vraća se na jednostavniji način ponašanja kojim bolje vlada.
Poremećaj u govoru:
Ovim ponašanjem dobijamo znak da je promena koja je nastala dolaskom u vrtić preteška za dete, pa je potrebno ozbiljno, stručno i timski prići ovom problemu.
